O ABSINTHU

Smatra se da je Absinth nastao u Švajcarskom kantonu Nojšatel krajem XVIII veka. Ne postoji saglasnost oko toga ko je pravi tvorac ovog misterioznog napitka. Po jednima to je bio kontraverzni francuski doktor Pierre Ordinaire koji je sačinio ovaj lekoviti eliksir i potom ga prodao Henriod sestrinstvu, dok drugi smatraju da je pravi otac Absintha major Dubied koji je 1797. godine zajedno sa svojim sinovima i zetom otvorio prvu destileriju Absinth-a.

Svoju iznenadnu veliku popularnost ovo piće duguje svojoj prvobitnoj nameni - ono je stvoreno kao lekoviri eliksir. U XIX veku korišćen je kao eliksir za prevenciju od malarije kod Francuskih trupa u Africi. Po povratku kući vojnici naviknuti na ovaj specifični ukus nastavljaju da ga besomučno konzumiraju po barovima i kabareima. Piće postaje popularno u svim slojevima stanovništva a posebno u boemskim krugovima Pariza.

Izmedju brojnih poštovaoca ovog eliksira bilo je tu vrhunskih slikara, nobelovaca, ekstravadgantnih pisaca..
Za Absinth su pisali da čini ljude ludim, pretvara ih u kriminalce, žene u kurve a decu u degenerike. Tu svoju čudnu moć ovaj eliksir duguje jedinjenju pod imenom tujon (thujone) dominantno zastupljenom u pelinu - biljci koja je značajno prisutna u Absintu. Dugo se smatralo da je ovo opasna i halucigena supstanca, inače u malim koncentracijama normalan sastojak pelina. Ova tvrdnja i jeste delimično tačna, jer u jako velikim koncentracijama može izazvati psihičke poremećaje i oštećenje zdravlja. Međutim mnogo pre biste doživeli trovanje alkoholom nego što biste došli do željene koncentracije tujona za haluciniranjem.

Inače sama priča o psiho-aktivnim supstancama vodi nas u XIX vek i doba Vinsenta Van Goga koji je pod dejstvom Absinta razočaran u dugogodišnje prijateljstvo sa genijalnim Polom Gogenom odsekao sebi deo uva. Potom je smešten u duševnu bolnicu. Ubio se pistoljem u 37. godini života. Oskar Vajld po izlasku iz bara u kome je konzumirao Absint opisao fantomski dodir lala po nogama.
Ernest Hemingvej, dobitnik Pulicerove nagrade i Nobelove nagrade za književnost, čovek koji je voleo žene, piće i barove bio je jedan od najvećih promotera ovog pića.
Oskar Vajld pisac i osobenjak veliki egoista voleo je balove,žene, potom i mladiće i naravno Absint. Slomljen i neshvaćen zbog svog perverznog života, zatvaran i proganjan umro je relativno mlad.

Sve ove ličnosti obeležile su neko vreme, a druženje sa Absintom samo je povećalo njihovu genijalnost.

Absint je jedno od retkih pića koje je zbog svoje misteriozne istorije i psiho-aktivnih supstanci zabranjivano na bukvalno svim kontinentima. Zabrana prodaje kod nekih zemalja skinuta je relativno skoro-u Holandiji 2004., u rodnoj Švajcarskoj 2000. u Belgiji 2005. U SADu zabrana je skinuta početkom XXI veka i to sa ograničenjem da Absint za njihovo tržište ne sme da sadrži supstancu Tujon.